Ovo je čarobno da čarobnije ne može biti, jer je, čini mi se, podjednak uspeh „preseliti“ srednju Bosnu usred monotone semberske ravnice i kad bi moglo da se „spusti“ parče neba! Svet „Stanišića“ je čarolija za stare i mlade od kula hotela „Pirg“, do drevnih zdanja od mlekarnika do vodenica i mlinova, „Nojeve barke“, pruge i vozića za mališane do stanice „Podlugovi“. Ove reči Skopljanca Gorana Sotirovskog, uglednog poslovnog čoveka, najsažetije „slikaju“ utiske ali i osećanja, posle posete etnosela „Stanišić“. A, između dve ravnice, gde je, kako je pisao čuveni Janko Veselinović, rođeni Mačvanin, komšija Semberaca, najveće „brdo“ kad staneš bundevu, preduzimljivi i agilni preduzetnik Boris Stanišić, sa dosta ljubavi, ukusa, mere i truda, preselio je brdovite krajeve Bosne i Hercegovine, i uspeo je da motivima i sadržajima u unutrašnjosti „vrati vreme“ na kraj 19. i početak 20 veka. Kamena „Kozja ćuprija“, brvnare, dobro ukomponovani pločnjaci, sa sve jezerom na kom uživaju u čamcima stari i mladi, gde dobijaju i posluženje, samo je delić ambijenta. Ovo je fantazija, jer drevna zdanja nisu samo muzejskog, već i praktičnog karaktera, jer smo upravo jeli pogačice od brašna, koje je taze samleveno u vodenici koja je napravljena 1917. godine, a preseljena ovde pre sedam godina - priča Lozničanin Željko Maksić.
Da sve ima pun smisao, uz dobar smeštaj, sadržaje, jela i pića, tu je i duhovna strana „Stanišića“ u čijem je kompleksu i manastir svetog oca Nikole, koji je, zapravo, replika Kumanice, zadužbine Nemanjića. U toj svetinji su i čestice od moštiju cara Uroša i svetog oca Nikola. Uz monašku kuću, u sastavu svetinje, koja se idealno uklapa u ovaj kompleks, je amfiteatar za 380 gostiju. Godišnje Etnoselo „Stanišić“ poseti više od 800.000 gostiji iz zemlje, regiona, Evrope i sveta. Niko ne ostaje ravnodušan, a većina ljudi je očarana svetom brdovite Bosne u nepreglednoj semberskoj ravnici od koje se, odmah preko Drine, pruža mačvanska.

Ostale vestiArhiva