Slobodno vreme
Zdravlje
Da bismo bili zdravi
03.09.2010. 12:00
Izvor: B92
Da bismo bili zdravi
Pravilno se hranimo, pijmo dovoljno vode, šetajmo, lepo mislimo i ponekad gladujmo, kaže Zoran Veselinović.
“Zabranjeno pušenje! Isključite mobilni telefon!”, plakatići su na zidu u Zoranovoj kući. “Zdravlje moramo čuvati a ljudi koji imaju neki porok često ne obraćaju pažnju na ukućane, prijatelje, ne snebivaju se da zapale iako to možda nekome smeta, ima bolesnih, alergičnih. A mi se snebivamo da im kažemo i mislimo da smo tako dobri domaćini a nismo,” kaže Zoran Veselinović član European fitness centre association, koji ima njihovu licencu wellnes terapeuta. Ljubav prema biljkama nasledio je od predaka i unapredio ga novim znanjima i saznanjima zahvaljujući savremenim tehnologijama.
„Savremeni čovek je bolestan čovek jer je zagadio vodotokove, uništio šume, oterao ptice sve ono što je potrebno da čovekov život bude skladan i savršen. Poremećena je ravnoteža. Zato sam se ja odselio iz Beograda da budem daleko od buke, automobila, da živim sa prirodom. I svake godine imam po neku prinovu u kolekciji trava a zna se da svaka bolest ima svoju biljku samo je treba pronaći, otvoriti um i srce,“ kaže Veselinović. Ističe da zdravlje zavisi od pravilne ishrane, unosa vode, upražnjavanje rekreacije, druženja sa ljudima. Pobornik je ishrane po krvnim grupama. « Došlo je vreme kada moramo da menjamo način ishrane. Tradicija, u našoj ishrani zauzima visoko mesto ali na žalost, tradicija je nešto što nas vodi u skraćen život, nepravilno funkcionisanje organa za varenje, disanje. Nikako da se odreknemo prasenceta, masnih pita, slanina, gurmanskih sarmi. Nekada je to bilo normlano jer su ljudi puno radili na polju, trošili su energiju. Većina ljudi danas se malo kreće, sedimo na poslu i kod kuće, loša je cirkulacija, ležemo umorni a budimo se još umorniji. U našem telu nema kiseonika, nema namirnica koje bi pospešile pravilno varenje. Kada se sve skupi, često se desi, juče bio zdrav a danas ga nema više. Dakle, treba promentii poglede na život, na ishranu koja je parametar kako živimo, ishrana određuje i dužinu životra i način razmišljanja. Ako su namirnice agresivne, ako izazivaju alergije što je danas veoma često, ni naše razmišljanje nije u redu. Znamo da meso izaziva agresivnost. A voće i povrće izaziva smirenje, ali voće i povrće malo ljudima znači a trebalo bi da dnevni unos namirnica, doručak ručak i večera bude 80 povrća, 20 posto voća i svaki treći dan možda meso ako se ne može bez njega. Problem mesa je što unosimo mnogo belančevina, one su nam potrebne dok je telo u izgradnji naravno i kasnije zbog zamene onih ćelija koje su dotrajale i izumiru ali u mnogo manjim količinma od onoga što u proseku pojedemo.
Preporučujem sveže namirnice i to one koje su prve kvalitete. Namirnice se dele na tri kategorije, prva su lekovite ili korisne, one koje nas mogu isceliti; u drugu spadaju neutralne, one koje neće uticati na našu bolest, neće je pogoršati niti poboljšati; u trećoj kategoriji su one koje su štetne, zabranjene, njih je mnogo to je pre svega, meso, prerađevine od mesa, slatkiši, so, razni napici. Posebno treba obratiti pažnju na dodatke u namirnicima, čime su konzervisane, koji su emulgatori u namirnici. Treba se edukovati šta znače sva ona slova koja su napisana na omotima, čitati to u prodavnici i ne koristiti ono što je štetno, što izaziva kancer i druga oboljenja.
Povrće ne treba ljuštiti, ni guliti jer ono na sebi ima gljivice. Treba ga hladnom vodom oprati, četkicom iščetkati, staviti u vanglu i preliti vrelom vodom iz bojlera i sačekati od 3 do 10 minuta, posle toga ga ohladiti i koristiti. Na taj način je ubijeno najviše gljivica što je bitno za naš imuni sistem da ne bude ugrožen. Naravno, salate se peru hladnom vodom ali ih treba ostaviti da malo odstoje u toj vodi u koju se doda kašičica sode bikarboe da se unište gljivice. Upoznajte se sa prodavcima na pijaci, steknite njihovo poverenje, raspitajte se da li prskaju salate i povrće i naći ćete one koji se bave zdravim uzgojem povrća i voća. Čistač našeg tela je boranija, zatim grašak, mahunarke gotovo sve. U prirodi ima dosta samoniklih biljaka koje mogu biti dobre salate, recimo, potočnjak se jede u svežem stanju, zatim maslačak od koga se jedu središni listovi koji su najmekši i najmlađi, maslačak je izrvrstan čistač jetre, takođe i danas skoro zaboravljana cikorija koja je nekada bila zamena za kafu je sjajan čistan organizma. Voće takođe treba temeljno oprati, naći ono koje nije prskano. Trebalo bi izbegavati previše kisela voća, ono koje nije dovoljno zrelo ali ne sme biti ni prezrelo. Jabuka se ljušti jer je teška za varenje, pogotovo jetri pravi problem. Banana je korisna zbog kalijuma a može biti i teška jer se teško vari. Malo je poznato da banana kao lek može izlečiti čir na želucu zbog supstanci koje ime u sebi, zatvaraju ulkusne niše i sprečavaju razvoj heliobakterije. Banana nije uvek zdrava, ako je prezrela a to je ona koja ima jaku braon boju, dovodi do toga da se u jetri stvara propil alkohol koji je vrlo opasan a ako se priključe virusi i paraziti tu se stvaraju uslovi za razvoj kancera. Ne uzima se ni banana koja ima fleke po sebi, kao ni ona koja je još zelena. Kivi daje često alergije, vodite računa o količini, dva kivija dnevno su dovoljno. Kivi je dragocen zimi zbog kijavice, gripa. Orahe, lešnike, bademe ne treba jesti previše, dovoljno je 5, 6 badema dnevno jer u sebi ima cijanovodonična jedinjenja koja mogu biti i štetna. Orasi su veoma korisna namirnica i retko daju alergiju za razliku od kikirikija sa kojim treba biti veoma oprezan. Pogotovo zbog toga što kikiriki može imati na sebi gljivice zbog neadekvatnog skladištenja. Dovoljno je uzeti dve kašike dnevno kikirikija. Lešnici su takođe veoma korisni ali opet u maloj količini. Med, kvalitetna namirnica i dobro došla na svačijoj trpezi. Voditi računa kada se med daje deci jer ponekad kiseline iz meda mogu štetiti bubrezima, to se odnosi i na odrasle ako preteraju sa količinom. Med uzimati u toploj vodi, jedan decilitar tople vode i jedna kašičica meda, može se dodati i kašičica jabukovog sirćeta i eto korisnog napitka, boljeg od većine iz prodavnice. Livadski med ne preporučujem, jer je mešavina raznih biljaka i može izazvati alergiju. Preporučujem bagremov i šumski, tamniji med je i kvalitetniji. Pite dosta vode, ne tečnosti, nego vode koja je najkorisnaja od svih napitaka i to voda iz česme koja je u Beogradu kvalitetna. Ako čovek ima 50 kg, trebalo bi da popije jedan i po litar vode dnevno, na svakih 10 kg težine dodaje se oko pola litre vode. Pre jela treba popiti dve čaše vode, čime se priprema predrastvor u želucu za unošenje hrane, ako je unesemo bez vode, voda potrebna za varenje će stići iz drugih organa koji će zbog toga dehidrirati. Dva sata posle jela pije se opet dve čaše vode koja takođe pomaže varenju. Ako pijemo vodu tek kad smo žedni onda je dehidracija već uzela maha, kad osetimo da su usta suva šteta je već napavljena. Bez vode u organizmu može se razviti dijabetes, srčana oboljenja jer će krv ako ne unosimo dovoljno vode biti gusta a kad je gusta srce radi napornije i teže da bi krv proterala kroz naše krvne sudove. Ti krvni sudovi su u grču jer ne mogu da se opuste. Ulaskom vode krv se razređuje, lakše je i srcu i krvnim sudovima, srce radi manje naporno. Voda je važna, ona je rastvarač i čistač svih otpadnih produkata a njih ima mnogo u organizmu a naročito se stvaraju tokom noći. Izjutra popiti čašu vode posle spavanja. Čajevi pomažu da promenimo naše zdravlje na bolje, da pokrenemo procese čišćenja, da otklonimo umor i, poboljšamo rad organa, srčanog mišića. Svaka biljka služi za lečenje neke od bolesti. Čajne mešavine su odlično sredstvo za čišćenje organizma. Čajne mešavine brzo i efikasno očiste jetru, bubrežno mokraćne puteve, žučne puteve, pluća, pankreas i druge organe. Čisti se i emocionalni toksin koji se godinama taloži u čoveku. Čajevi koji vrše dobru preventivu a istovremeno i čiste organizam su zeleni čaj, vodopija ili cikorija, hibiskus, kamilica a sa nanom biti oprezan ima lep miris i privlači nas, ali dugotrajna upotreba može oštetiti srčani mišić. Kopriva, majčina dušica, hajdučica su naše poznate, stare biljke koje se koriste decenijama i bez kojih ne bi trebalo da bude ni jedna kuća. Hajdučica je odlična za rane, trebalo bi da je piju žene zato što dovodi u ravnotežu hormonalni ciklus kod žena. Majčina dušica je odlična da se steriliše njome voda, deluje baktericidno. Žalfija je dobra kao antiseptik, gavez služi za uboje, rane, srastanje preloma, regeneriše tkivo koje je obolelo, za podlive. Mleko i mlečni proizvodi bili su nekad korisni kada je telo radilo naporno i moglo je da savlada i mleko i sir. Sir ako se jede neumereno, u velikim količinama izaziva reumatidni artritis. Bezbedna količina je 50 grama a ne pola kilograma kao što često radimo. Preporučujem mlađe sireve. Lekovito gladovanje treba sprovoditi povremeno. Mnoge bolesti koje su nastale uzimanjem prevelike količine hrane mogu se sprčiti da napreduju upravo lekovitim gladovanjem. Može se gladovati jedan ili više dana, uz uzimanje tečnosti. Telo koj je dobilo šansu da se očisti tako izbacuje gomilu toksina. Najčešće se zagadi jetra, ona je kao hemijska fabrika u našem organizmu i treba joj omogućiti predah s vremena na vreme. Gladovanjem se, pored ostalog, smanjuju i uništavaju ciste na jajnicima i dojkama. Dobri rezultati se postižu i u lečenju kancera kombinovano sa promenom načina ishrane, života.
Šetnje, rekreacija, druženje sa prijateljima su neophodni ako želimo da budemo zdravi. Televizija je naš veliki neprijatelj. Treba se truditi da u porodici vlada harmonija, razumevanje, naučiti decu da je lepo biti dobar, deliti sa drugima i pomagati roditeljima, drugovima. Treba odlaziti na mesta koja nam daju pozitivnu energiju, truditi se da budemo smireni i da volimo prirodu, ljude oko sebe. Tek kada se razboli čovek shvati koliko je važna ishrana, način života, prijatelji, porodica,“ kaže iz bogatog iskustva Zoran Veselinović.