Slobodno vreme
Zdravlje
Paranoja - svet se vrti oko vas?
13.12.2010. 12:00
Izvor: B92
Paranoja - svet se vrti oko vas?
Zajedničko za Ivana Groznog, Marvina Geja, Domicijana, Staljina, Hitlera i Branka Ćopića je složenica nastala od dve grčke reči - „para“ i filozofskog pojma „nous“, sa značenjem „pored razuma“. Da, zajednička im je paranoja, i da, Branko se zbog nje ubio.
Da je paranoja poremećaj u kome postoje sumanute ideje ili čitavi sistemi takvih ideja, govori dr Aleksandra Bubera iz Psihopolisa, psihoterapeut: „Sumanuto uverenje podrazumeva takvo uverenje koje je nerealno, iskrivljeno i nepodložno korekciji. Odnosno, osoba koja ima ovakvo uverenje ne prihvata nikakvu mogućnost da postoje alternativna objašnjenja situacije, koja bi svima drugima bila prihvatljiva i logična.“ Emocije koje su čvrsto vezane za situacije u kojima nam se čini da se priča, smeje, podsmeva nama ili da nam se sprema neprijatnost zbog toga, mogu biti izuzetno intenzivne i nazivaju se ideo afektivni blok, mada ne mora uvek da bude slučaj. Primer koji dr Bubera navodi je grupa ljudi koja nam ide u susret i glasno se smeje, situacija u kojoj osoba sa sumanutim uverenjima misli da se oni upravo njoj podsmevaju i čak je spremna da krene na njih sa ciljem napada. Paranoja u užem smislu, paranoična psihoza, je sumanuti sistem koji se bavi isključivo jednom temom. „Ove osobe najčešće u svim ostalim životnim poljima razmišljaju potpuno logično, jasno i povezano, ali na datu temu su nekorektibilne“, govori dr Bubera. Sa ovakvim osobama na početku odnosa nemate utisak da nešto nije u redu, sve dok se ne okrenete toj temi. Najbolji primer bi možda bila ljubomora. Svako ponašanje partnera za koga mislimo da je neveran se povezuje sa čitavim nizom besmislenih uzroka i posledica: čudan pogled dok piše sms poruku je znak da pokušava nešto da sakrije; novi sat na ruci je znak prostitucije. Ako se često sudite i tužite, isterujete pravdu i zahtevate da ona bude zadovoljena, kod vas su na snazi procesni kverulanti. Kada mislite da vam je ukraden „genijalni pronalazak“ i želite preko suda da ga vratite, želite da polažete prava na njega, vi ste sumanuti pronalazači. Možda mislite da ste vođa novog svetskog poretka i sprovodite svoje ideje na fanatičan način, vi ste fanatični idealista. Sigurni ste da ste u krvnom srodstvu sa nekim poznatim i bitnim, deo ste organizacija kao što je CIA ili vlada, vi ste sumanuti megaloman. Sa druge strane sumanitosti ste ako ste patološki ljubomorni i dokaz za vaše ideje vidite u primerima tipa - partner vas čudno gleda dok piše poruku, bolujete od sumanute ljubomore. Neko poznat i slavan je zaljubljen u vas i svaki javni govor ili osmeh upućuje vama, suočite se sa tim da se erotoman. Osoba koja je u centru zbivanja koja počinju da guše i teraju na povlačenje u sebe, guraju u depresiju, takva osoba pati od senzitivne sumanitosti odnosa. Sigurno ste čuli nekad da neke osobe povezuju, odnosno pogrešno interpretiraju svet i zbivanja oko sebe tako da neku pojavu, recimo boju ruža za usne povezuju sa padom cena ili skokom na berzi, takve osobe pate od interpretativne sumanosti. Paranoja uglavnom nastaje u kasnijim ili srednjim godinama, ali se može javiti i pre 30-te godine. Uzroci današnjoj nauci nisu potpuno poznati ali se povrede glave, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, genetika, struktura ličnosti, stresovi i traume ili poremećaji neurotransmitera navode kao mogući uzroci. Ono što je zajedničko i može se lako uočiti kod svih paranoičnih poremećaja jeste da osoba svoje nedostatke kompenzuje sumanutim uverenjima. O bolesnima i „zdravima“ sa problemima nalik pomenutima dr Bubera kaže: „Sem paranoičnih i paranoidnih psihoza, postoje i ljudi koji imaju tzv. paranoidni poremečaj ličnosti, paranoidne crte ličnosti i paranoidnu adaptaciju ličnosti.” Osobe sa paranoidnim poremećajem su pametne, perfekcioniste, izuzetno sumnjičave i teško funkcionišu u društvu, povučene su i veruju da su jednine pravedne. Kod njih su česti izlivi besa ali njihove ideje ne prelaze u sumanutost. Osobe sa paranoidnim crtama su osobe sa paranoidnim poremećajem, smao u dosta manjoj meri.
„Osoba sa paranoidnom adaptacijom ličnosti je zdrava osoba, koja je jeste perfekcionista, sumnjičava i veoma pametna, ali je to ne remeti u svakodnevnom funkcionisanju i dobro je uklopljena u svoju porodicu i društvo”, prema rečima dr Bubere. Sad, svako od nas ima neku adaptaciju ličnosti, šizoidnu, opsesivnu ili neku drugu i sa njom sasvim dobro funkcionišemo. Ali, da li je Džordž Kluni u Vas zaljubljen i da li su u autobusu danas svi pricali o Vama?