Zime 1753, Đakomo Kazanova, tada nezasiti 28-ogodišnjak, iznajmljivao je stan u centru Venecije gde je zabavljao mladu časnu sestru identifikovanu kao “M.M.” (najverovatno je u pitanju bila Marina Morosini). Kao i većinu aristokratskih devojaka u to vreme, M.M. je porodica poslala u manastir, kako bi izbegli plaćanje miraza.
Sa zlatnom kosom koja joj je dosezala do kolena, plavim očima, kožom od alabastera i izvanrednim zubima, Ova Hristova nevesta je preduzela prvi korak, sudeći po Kazanovi, ostavljajući mu ljubavnu poruku nakon službe u crkvi na ostrvu Murano.
Usledilo je nekoliko sastanaka, a zatim su oboje zaključili da bi bilo bezbednije da se viđaju u srcu grada. Uobičajene gostionice nisu dolazile u obzir, pa je Kazanova zahtevao privatnu sobu – kazino (casino) – jedan od gradskih stanova koji su čuvani u najvećoj tajnosti, opremljenom specijalno za prohteve “ljubavi, dobre hrane i uživanja”.
Imao je 5 soba, uključujući i oktogonalni budoar sa ogledalima na plafonu, kaminom od belog mermera i porcelanskim pločicama sa Orijenta na kojima su bili naslikani atletičari u raznim erotksim pozama. Ekstravagantna cena je uključivala i ličnog kuvara koji je spremao najegzotičnija jela. Služio ih je gluvonem konobar, kako bi gosti ii sigurni da informacije neće procureti u javnost.
Jedna večeri M.M. se iskrala iz svog manastira i gondolom prevezla do Trga svetog Marka. U tome joj je pomogao njen prvi ljubavnik, bivši francuski ambasador de Berniz, koji je svesrdno podržavao ovu avanturu. Zbog sigurnosti, M.M. se prerušila u dečaka, što je još više povećalo Kazanovinu žudnju kada su se sreli na Trgu svetog Jovana i Pavla, iza čuvene konjaničke statue.
Par se na ovaj način sastajao mesecima. Uživali su u vođenju ljubavi i slasnim obrocima, dok ih je bivši ambasador špijunirao kroz rupicu na zidu. S vremena na vreme bi ga pozvali da im se pridruži, kao što je to kasnije učinila još jedna mlada opatica, C.C. (Katerina Kapreta).
Venecija je uvek imala počasno mesto u evropskoj mašti po pitanju erotike. U 18. veku, čitav barokni grad je bio zona crvenih fenjera, a posetioci su se u gondolama zabavljali sa kurtizanama, kockali u luskuznim tajnim prostorijama i posećivali turska kupatila.
Nijedna ličnost ne dočarava ovaj svet hedonizma kao Đakomo Đirolamo Kazanova. Dete dva siromašna glumca, koristio je svoj šarm i spretnost kako bi se našao na najvećim evropskim dvorovima družeći se sa ljubiteljima Voltera, Getea, Katarine Velike i Bena Frenklina. Ali ono što je osiguralo njegov laki moral svakako su memoari koje je napisao u svojim 60-im.
Knjiga “Priča o mom životu” može da posluži kao svojevrsni vodič kroz venecijanske tajne. Kao retko koji grad u Evropi, Venecija skoro da nije pretrpela nikakve promene od tog vremena. Osim nekoliko zaštitnih ograda duž kanala i gondola koje su ostale bez svojih kabina sa zavesama, sve izgleda baš kao i kada je Kazanova ovde osvajao ženska srca.

Ostale vestiArhiva