Neki, pak, imaju ili iznajmljuju stanove u velikim gradovima na moru. Stanovnici Sao Paula, na primer, masovno odlaze u obližnje mesto Guaruža, kraj Santosa. Retki su oni koji su spremni da potežu na drugi kraj Brazila na odmor.
Turističko mesto Buzios nalazi se na oko dva i po sata vožnje severno od Rija. Prvi put se pročuo kada je šezdesetih godina sa svojim tadašnjim partnerom tu svratila Brižit Bardo. Danas slovi za mondensko letovalište i neretko ga porede sa Sen Tropeom.
Kada se od Buziosa ide dalje prema severoistoku, gustina naseljenosti se razređuje. Ka zapadu, odnosno prema unutrašnjosti, nenaseljenost je još drastičnija. Asimetričnost Brazila, tekovina je pravca kolonizacije – najpre je naseljavan pojas uz obalu, a osvajanje unutrašnjosti išlo je sporije i teže.
Asimetričnost je takođe posledica činjenice da je ekonomija dugo bila monokulturna. Kako se menjala sirovina masovne eskploatacije, pomeralo se i težište zemlje. Brazil je krenuo da se razvija od severoistoka, gde se masovno gajila šećerna trska, a kada je u državi Minas Žerais otkriveno zlato, talas migracija preko noći je zapljusnuo čitav taj region. Era kafe započeće dvadesetih godina 19. veka i tada se težište zemlje prebacuje ka jugu.
U državi Espirito Santo menja se prirodni ambijent – počinju planine čudnog oblika i alpski pašnjaci. Menja se i put. Sa auto-puta prelazi se na nešto što podseća na Ibarsku magistralu. Podle rupe vrebaju na sve strane, a razdaljina između gradova postupno se povećava.
Soja iz Mato Grosa koja se brodovima izvozi za Kinu i ceo svet, prvo treba da pređe dve, tri hiljade kilometara po lošim putevima da bi uopšte stigla do luka.
Železnice skoro da nema. Zakržljala je, pre nego što je odistinski i razvijena. Služila je isključivo za teretni saobraćaj, odnosno za prenos sirovina prema lukama. Nikad nije bilo opšteg interesa za razvijanje železničke mreže preko cele državne teritorije. Transport unutar zemlje i danas se obavlja šleperima.

Ostale vestiArhiva